25. decembar

25. decembar je najveći hrišćanski praznik jer se toga dana rodio hrišćanski Bog Isus Hristos. Dve milijarde ljudi svake godine slavi ovoga dana rođenje svoga Boga.

Ali nije Isus jedini koji se rodio 25. decembra, mnogi bogovi i slavni ljudi rodili su se toga dana.

Persijski bog Mitra rodio se 25. decembra. I nije dan rođenja jedino što povezuje Isusa Hrista i Mitru.

Mitra je rođen 25. decembra u pećini, kao što je i Isus rođen istoga dana u pećini.

Po rođenju Mitre i Isusa, prvi su došli pastiri da ih pozdrave i da im se poklone.

Mitra je Bog Spasitelj, a i Isus Hrist je Bog Spasitelj.

Mitru je rodila devica, Isusa je rodila devica.

Kada je Mitra završio svoju misiju, sabrao je svoje drugove na tajnu večeru, a potom se uzneo na nebo.

Kada je Hrist završio svoju misiju sabrao je svoje drugove na tajnu večeru, a potom se uzneo na nebo.

Ima još mnogo poklapanja u životu Mitre i Hrista, ali to nije od važnosti za ovu temu, jer je tema 25. decembar.

Pored Mitre i Isusa Hrista, 25. decembra se rodio i paganski bog Helios, starogrčki bog sunca.

Jedno od Heliosovih imena je “Oslobodilac”, a Hrist i Mitra su “Spasitelji”. Ali u jevanđeljima Isus kaže da će ljudi biti istinski slobodni jedino ako ih “Sin” oslobodi, a taj “Sin” je sam Isus Hristos. Dakle i Helios je isti kao Hristos i Mitra.

Ako bog Helios nema ime “Spasitelj”, ima ga bog Dionis.

Dionis je bog Spasitelj i gle čuda, rođen je 25. decembra. Dionis nije rođen u pećini kao Mitra i Isus, ali je odrastao u pećini. A pored toga Dionisov “elemenat” je vino jer je on bog vina, a vino je “Hristova krv”, a na poslednjoj večeri pili su ga i Mitra i Isus.

 

Buda je rođen 25. decembra, ali za Budu se kaže da je istorijski nosilac nove vere i verski reformator. Ovakva nauka ne može opstati jer je dobro poznato da je Buda bog, a naučno razlikovanje boga Bude od verskog vođe Bude je zabluda.

Dok su Mitra, Helios i Dionis “čisti” bogovi, Isus Hrist i Buda su istorijski nosioci nove vere, ali i bogovi.

Postoje i slavni ljudi koji su rođeni 25. decembra. Jedan od ovih slavnih je Julije Cezar. Za Cezara se kaže da je jedan od najgenijalnijih ljudi kojeg je čovečanstvo ikad imalo. Pored toga što je bio genijalan vojskovođa, Cezar je poznavao mnoge veštine, pa je poznavao i astronomiju.

Tako je Cezar, uz pomoć astronoma Sozigena, izradio kalendar koji je nazvan njegovim imenom “Julijanski kalendar”. Po ovome kalendaru vreme se počelo kontati od dana Cezarevog rođenja, 25. decembra.

Danas se vreme konta od dana Hristovog rođenja, i konta se po “Gregorijanskom” kalendaru.

Još jedan Cezar je rođen 25. decembra, Cezar Avgust. Po Avgustu se nije računalo vreme, ali su njega obožavali i zvali “Božanski” i “Uzvišeni”, i “Sin božanskog”.

Jedan drugi Avgust, koji je istorijski nevažan, takođe je rođen 25. decembra, to je Geteov sin Avgust. Ovaj Avgust nema istorijske važnosti, ali njegov otac Gete je veoma značajan. Ako bi poznavaoci Geteovog lika i dela nanovo proučavali velikog Getea, primetili bi da on svog sina Avgusta naziva “jedinorodnim”. A poznato je da se “jedinorodni”  rađaju 25. decembra.

Da li je Avgust dobio takvo ime zato što je rođen 25. decembra ili je on rođen 25. decembra zato što mu je ime Avgust, to samo Gete zna. A Gete je znao šta radi. Sve što je Gete kazivao, kazivao je jezikom mita, pa je tako i rođenje i imenovanje sina kazivao jezikom mita. Dobro je poznato da se “Sin” rađa 25. decembra.

A jedan slavni naučnik, fizičar, matematičar i astronom rođen je na Božić 1642. godine. Taj slavni naučnik koji je rođen 25. decembra je Isak Njutn.

Njutn je u detinjstvu bio nestašni deran, a kada je odrastao pala mu je jabuka na glavu, te mu se odjednom razbistri u glavi i shvati silu gravitacije. Lord Bajron govori o Njutnu vrlo zanimljivo.

“Njutna je oslobodila rasejanosti jabuka koja je pala i on je u tome našao dokaz da se zamlja okreće zbog sile koju je on nazvao gravitacijom. (Bar tako vele. Ja pak ne odgovaram ni za zaključke, ni za izračunavanje nijednog mudraca.) Njutn je bio jedini čovek koji je od Adama na ovamo umeo da dovede u vezu ideju pada sa idejom o jabuci.

Čovek je pao zbog jabuke i  podigao se opet pomoću jabuke, ako je samo istinit pomenuti fakt. Put, koji je Isak Njutn prokrčio kroz bezbrojne zvezdane prostore, mora biti nagrada za ljudske muke, jer su za tim pronalaskom došli bezbrojni pronalasci iz mehanike, a nije daleko ni vreme kad ćemo moći pomoću parnih mašina da se krenemo na mesec.”

Tako govori Bajron o Njutnu , jabuci i posledici pada jabuke, ali on kaže nešto još važnije za ovu temu.

“Njutn (ime koje je sinonim uma) rekao je da on, pored svih svojih otkrića, smatra sebe kao dete koje kupi školjke po obalama okeana istine.”

Njutn je u detinjstvu bio nestašan, a i u zrelosti je sebe smatrao za dete; Njutnu je jabuka pala na glavu, i on je rođen na Božić.

Srpski narod zna da je Božić dete i o tome svedoče mnoge narodne pesme i priče. A da je Božić dete, to nam kazuje i njegovo ime, jer mu ime znači “mali Bog” ili “dete Bog”. A na Božić narod ide na bunar, izvor ili kakvu drugu vodu i daruje je jabukama.

Posebno je važna činjenica da je taj deran što je rođen na Božić, neko čije je ime “sinonim uma”. Ovo će se lakše razumeti kada se pročita objašnjenje reči “idiot”, u poglavlju koje govori o jeziku.

I narod svojim paganskim običajem i Bajron svojim šaljivim pričanjem kazuju nauku, i kazuju istu nauku, i kazuju istim jezikom simbola.

Svi navedeni likovi koji su rođeni 25. decembra su istoga značenja. Razlika je samo u tome što priče o njima nisu iz istoga vremena i nisu pričane istim ljudima. Najstarije priče o bogovima govorile su nauku, jer se ljudima toga doba samo tako moglo govoriti da bi tu nauku shvatili. A Lord Bajron je u 19. veku već mogao da priča o gravitaciji, ali on to čini na šaljiv način pa ga ne razumeše.

Priča o 25. decembru je trebalo da se nađe u poglavlju koje govori o veri, jer je taj dan rođeni dan Boga mnogih današnjih vernika. Ali taj dan je bio značajan i nekim mitskim likovima, a oni su stariji pa tako taj dan upade u mitologiju. U stvari, svejedno je gde će se naći, jer sva stara književnost kazuje istu nauku. Čitali mi bajke ili mit, jedno nam se isto kazuje. Ako čitamo jevanđelje, čitamo ono što govore bajke i mit.

Danas su bajke dečija zabava, i to prevaziđena zabava. Mit je sklonjen u stranu kao praznoverica neukih. Ali zato se danas važni ljudi zaklinju nad Svetim pismom, jer je to njima najveća i najteža zakletva.

Doduše oni su u privatnom životu evolucionisti i izučili su takvu školu, ali kada je u pitanju zakletva, oni se zaklinju samo nad Svetim pismom. Oni jesu evolucionisti, ali drže do običaja, zato se oni mogu često videti nedeljom u crkvi.